Tekst photo: Roman Avdagić
Ali njima nije zadnji u ovom maratonu u Vintageu od čak šest rasprodanih koncerata. Kako je to krenulo, prvo se počelo pričati da neko vrijeme neće svirati, pa da će za svoju zagrebačku publiku odraditi dva koncerta u Vintageu. Ali onda je puknuo i treći, i četvrti, a bogami i peti i šesti!
I što sad napisati, a da već sve nije napisano i da se sve ne zna, kad sam ja bio “tek” na petom koncertu u VIB-u.
Ok, ajmo ispričati moju priču s Pipsima. Godina je 1997. Pag, Golf jedinica, i tad već star 15 godina, a na kaziću vrišti „o, da krumpira gospođa“! Pojavio se bend koji me zaintrigirao, iako sam I dalje tvrdoglavo ostajao u osamdesetima, jer to je moja muzika. Kao i većina nas s dvadeset i kusur godina, imao sam rupu u glavi, u muzici i u svemu ostalom zbog onih ranih devedesetih, kad nije bilo ni volje ni snage za bilo što.
Krenula je druga polovica desetljeća i počeli smo opet „normalno živjeti“. U tom ludilu početka devedesetih izlazi i Shimpoo Pimpoo, glasan, bez pardona, takav da i mene, koji nikad nisam bio s nogometom na VI (a nogomet me zanimao otprilike koliko i kemija kaktusa u livadama Južne Amerike, možda čak i manje), znači kad krene…
popevkeeeeee sam slaaaaaagal…., gube se glasnice…
Pag, ljeto ’97. Iz ekipe nekako dolazi do mene demo kazeta,demo snimke novih Pipsa. Stavljam u kazić i kreće „Fred Astaire“. Kasnije kupujem i CD, koji je doslovno poderan od preslušavanja. Po meni, jedan od najboljih albuma općenito, ne samo od Pipsa.
Onda smo se, poslije Boga, nekako udaljili. Nije da sam ih prestao slušati, ali nije ni da mi je neka njihova ploča bila stalno na “repeat”. Ostale su u uhu „Trubač“ i „Htio bih da me voliš“, koju je na ovom koncertu, predobro, kako drukčije, otpjevala Jaja. A onda izlazi Vesna i Riper i ja smo si opet dobri 🙂
Od tada smo se družili u Koprivnici, Makarskoj, Boogaloou i sinoć u VIB-u. Od ta četiri, ovaj zadnji bio je najbolji.
Samo ću se malo osvrnuti na kraj koncerta. Kao što je već gotovo pa normalno, „Ljubav“ je otpjevala veselo i zvonko njihova, Riperova i Jajina kći, Lucija.
A sad bisevi i ludilo. Pipsi: Ivan Božanić, Marko Levanić, Zdeslav Klarić, Kruno Tomašinec, Pavle Gulić i, naravno, Dudo the Ripper, jučer su četvrti put, a čitah da su i prva tri bila izvrsna, bili raspoloženi, uvjerljivi i zvučali jako.
Izlaze na prvi bis. Kreće s „Fuficom“, nastavlja se s
„on je čuvar vremena
jahač mokrih valova
kao poštar lakog sna
on u snove dosurfa“
I tu je negdje netko viknuo „Dinamo“. A znamo što je Riper rekao, da su sve pjesme „Dinamo“. Mislim da je i on bio iznenađen činjenicom da nitko, pa je to i rekao, sat i pedeset minuta nije viknuo „Dinamo“!
No idemo dalje s bisom;
„Pričao bajke, kleo se u bogove, anđele majke“,
„Gume na kotačima“,
„Ja nikad nisam bio pjevač Beatlesa & Stonesa“,
pa jedna posebna:
„kad te bace daleko od Save i Sljemena
ti ponesi u džepu samo dva kamena… Malena“,
i onda „Bog“:
„Vidim na padinu napadao snijeg
Vidim Sizife kako se penju
Gledam tone ovaj brod
Ko da nikad nije bilo
Štakora na njemu“
I taman kad sam pomislio da od Dinama neće biti ništa, Riper kaže: ajmo skandirat pet minuta „Dinamoooooooo“. Mislite da nisu?
I onda je krenulo:
„Popevke sam slagal
i rozice bral
i svu svoju mladost
sam tebi ja dal…“
FLICKR – puno više fotografija…
