Ispovijed jednog fotografa 🙂

Dakle od kud da krenem? Ajmo s prošlom godinom kad sam prvi puta došao kao fotić na RockLive12 na jedan dan. Mam sam shvatio kako je tamo odlična atmosfera i bio je odličan lineup .

Ove godine ne samo da nam je RockLive13 bio odličan, nego ćemo ga pamtiti, ako ne po ničemu drugom po tome što je izašao naš portal PhotoRokaj. Portal o muzici i fotografiji, portal koji će naći neke nove bendove, portal koji će popratit alternativu i mainstream, jazz svirke s 5 ljudi u nekom podrumu i bar tri fotografa, alternativce za koje niste nikada čuli …
No, ajmo na Festival sreće RockLive13. Bio sam i na velikim i na malim koncertima i festivalima ali ono što RockLive nudi je nešto što je teško riječima opisati, jedan spoj spontanosti, opuštenosti koja se vidi od svih u organizaciji, a opet je sve klapalo kak se spada.

Dakle oni koji znaju napraviti veliku napetost na ovakvim eventima je redarska služba, ovdje ne da ih nije bilo nego su bili neprimjetni, pomagali, nasmijani, a ja nisam vidio ni jedan jedini incident. Druga stvar koja me oduševila je sam backstage, ne po nekom luksuzu, nego dostupnosti svima jednako :), cuga, ne samo za „njih“ nego i za nas …

Jedina stvar, ekipa iz RockLive, ako čitate ovaj post, XL NIJE najveći broj za majice, prihvatljivo do 4XL 😛

Ajmo sad po lineupu :

Dan 1.

Hyper Tidez, mlada ekipa iz Zagreba je otprašila i otvorila RockLive u ritmu koji paše ovom festivalu. Rock, punk, metal, hard core, svega tu ima..

Nakon njih dolazi Đutko i plodovi zemlje, dakle izlaze bez majica a Đutko s ličkom kapom na glavi i počinje show . Etno s rifovima rocka i scenski nastup je odličan, basista sjajan, sve u svemu Lika ima svoga lika.

Poslije kreće Koprivnički Ogenj, he he, nemojte im reč da sam mislio da su Slovenci , a ono domaći dečki koji pjevaju na, kako mi je sam frontman grupe Tomislav rekao međimurskom s utjecajem podravskog, a ja ko ja stavim to u Slovenski. Nastup im je bio wooow, energičan, jak, uz pjevača i gitarista je bio teško uhvatljiv, no uspjeli smo ih ufatit u koji smrznuti kadar . (dobili su lajk i ulaz u moju playlistu)

Nakon Ogenja dolazi IDEM, Antun Idem, a napisao sam nakon In Musica da drugi put idem na IDEM i evo nisam morao dugo čekat da ih čujem. Veselo brzo i zabavno. Fotografski ufatit kompića Voλdoa  je gotovo nemoguće, čovjek na bini otrči 10 kilometara, nije da je Antun neš lošiji, ali kompić wow ! Hitovi „Žujice“, „Šteta,šteta,šteta“, itd; energija njegovog nastupa je čudesna, a ta mješavina popa, punka i rock’n’rola je dobitna kombinacija.

Poslije Idem dolazi Antunov Porto Morto, možda najpoznatiji od svih do tada na bini, no mislim da bi bolje prošli da su bili između Đutka i Idem jer teško je nadmašiti tu energiju, a Porto Morto je bio solidan, muzički besprijekoran, ali energično slabiji.

Nakon Porto Morta dolaze moji , kad kažem moji mislim moji :).Oni koji me poznaju znaju da sam ja bio na mjestima na kojima je nastajalo Hladno Pivo, ekipa iz mog kvarta, moji izviđači iz odreda,  sa Zokijem sam bio u razredu, a Suba je bio vođa u mom odredu, prvi koncert je bio na zborovanju Saveza izviđača Zagreba u Kumrovcu 1988. No, eto sad ih drugi puta fotkam  kao Savršene Marginalce s Krmpom iz Deafness By Noise i naravno da su razbili. Nema se tu što puno pričat, istinski punk iz Gajnica. Ako ste slušali njihov live možete čut kako izgleda 20 pjesama u neš manje od 40 minuta. Jednom davno, jako davno je neko napisao da su oni tad, kao demo band, Ramonse svirali brže od samih Ramonsa. Moram priznat da je i mene mučilo kako će to sve zvučat s Krmpom, sorry Krmpa al moram bit iskren, no sad nakon drugog livea i preslušavanja albuma nema sumnje, sve je sjelo na svoje mjesto. Naime i prije sam imao osjećaj da su Šoki i Zoki usklađeni i da im treba samo mig da krenu svirat, Subu se ne vidi  al bubanj se čuje, a Krmpa, kao da je tu oduvjek, kao da mu je to prirodno mjesto. Nego! Krmpa! Ko je tu Konj koji je zaboravio Krokodila?? !!

Poslije mojih, dolaze oni, Kawasaki 3P . Tomfa i ekipa je odradila zadnji koncert i ne da se nisu dali, nego su opet digli ekipu do usijanja. Kako i ne bi kad su imali pauzicu i ljudi su ih se zaželjeli, naročito ovi klinci koji ih slušaju par godina, jer nisu ni mogli dulje, a njih nije bilo. Vratili su se i napravili krš i lom. „Mupovska“, „Ni da ni ne“ , „KajKajKaj“, „Snifo sam glu“, i za kraj „Malo vas je malo vas je pi….“ Pitajte moju Photorokaj ekipu kolko sam im to pjevao :).

Dan 2.

Ovdje je red i da se zahvalim O.I. „Kamengrad“ i Rencu kaj su nam dali da prespavamo i radimo u njihovom izviđačkom domu u Koprivnici. Prva noć je za većinu nas bila ugodno prespavana, dok naš Simpa nije imao takvo iskustvo i opet je u ranu zoru  bauljao oko kuče ili kuće, nisam baš siguran. No, ova fala Bogu nije imala nikakvu šifru. Detaljnije info o prethodnoj rečenici molim na info@foturafutura.hr.
 

Ok, toga dana, petak, 26.07.2024. je ovaj portal ugledao svijetlo interneta i pojavio se na njemu i želimo mu da dugo raste i živi.

Malo po malo i krenuli smo na drugi dan i novu svirku!

Mladi zagrebački band već poznat po odličnoj stvari „Umoran“, Slow Cured je otvorio drugi dan festivala. Neka samo nastave stvarati svoje stvari u tom alternativnom rock indie stilu i još će se dugo čuti za njih.

Poslije njih izlaze riječki Ministranti okupljeni oko gitariste Leta3, Dražena Baljaka koji i potpisuje njihovu muziku u stilu rock groovea ka heavy metalu. Sa „Rock je mrtav“, njihovim prvijencem koji nam je već u uhu od prije i još nekim stvarima kao „Indija“, „Kako da“, „Probudi se“. Iako pjevaju da je rock mrtav, oni su dokaz da je RI rock itekako živ.

I idemo pomalo dalje.

Koprivnički autor Ivan Grobenski je nastavio nakon Ministranata u svojem ipak nešto lakšem ritmu, no zasigurno on ima svoju publiku. Sam nastup je bio odličan, iako nije „my cup of tea“. Zanimljivo je da je publika htjela kupiti njegov kaput, no nije bio baš raspoložen za prodaju 🙂

Onda je došao Antitodor.

 Mada nisam čuo za njega sad znam za njega odnosno njih i sigurno su na mojim playlistama. Dakle tekstovi , punk, energija, odlično. Samo bi naveo neke od pjesama koje sam preslušao nakon koncerta, opet i opet, kao „Zbogom Pulo“, „Dobrodošli u Hrvatsku“, „Anarhija u mome gradu“, „Imam Pravo“…

„Pod grbom i križem

iskrivljenih leđa

sebi sam čovjek

vama samo pas“

Čovjek energija, Todor, kaže da je 1979. pjevao na prvom koncertu, davno jako davno, no mislim da on nikad neće prestat pjevat, kao ni ja fotkat, tak da se opet vidimo na koncertu.

I onda izlazi Sixpack, band iz Smedrevske Palanke, punk rock band koji slavi ove godine 30 godina rada . Imaju iza sebe hrpu pjesama i održali su ekipu u istom ritmu nakon Antitodora. Eh, da, odličan nastavak s „Opet su jutros….“

Nakon Sixpacka na stage dolazi Zabranjeno Pušenje, koje nisam slušao odavno, no Sejo i ekipa pojačana Tomislavom Golubanom je napravila odličan posao na RockLiveu. Taman je dobro lego taj sarajevski štih, ta raja iz Sarajeva! Ponovo smo čuli nezaboravne priče o „Pišonji i Žugi“, bili u Zenici, s Karabajom smo se provozali na motoru, Ibro nam zasviro (na usnoj harmonici ) i dobro da nam nije došo radit reda „Murga drot“. Angie nam je pokazala čarape s Vučkom, pa naravno, Olimpijada se te noći otvorila u Parizu.

Sejo se super osjećao i koncert je bio odličaaaaan!

Poslije Pušenja kao zadnji na stageu dolazi Svemirko! Težak je njegov posao bio, trebalo je svu tu energiju zadržat i nastavit na stageu i oko njega. Energičan, normalan i ekstravagantan, bučan i tih . Pročitah da je to indie synth pop, ok neka je :), po meni odličan pop kojeg mogu slušat i podržat.

DAN 3

Stigli smo zadnjeg dana, no ovaj tekst ne bi bio relevantan da se ne zahvalim i mojoj ekipi. Prvo Ranki koja nas je hranila, točila kavu i učila od nas kak se radi i obrađuje koncertna fotografija i nadam se da je uspjela nešto  od nas tri adehadovca pokupit. Igor i Simpa, kaj reč, znam ih godinama, surađujemo na x projekata, to vam je čudni spoj melankolika ,sangvinika, kolerika, s dozom šeprtljavosti i cinizma te malo disleksije i ono kaj je najbitnije uvijek i uvijek, jako puno smijeha . Kad vidite nekog deda mraza u fotopitu to vam je Simpa, a ak vam neko gura fiš ispred vašeg objektiva to vam je Igor, a ako vidite nekog koji baulja po foto pitu i traži dio svoje fotopreme jer nema pojama di ju je spustio to sam ja :).

No krenimo na zadnji dan!

Gradske Bitange, valpovački mladi band, koji mi je od svih otkrića na RockLiveu najbolje legao. Slušali smo ih prije koncerta na streamingu i ono kaj nas je sve iznenadilo da su još bolji live. Super mi je i to da je u prvom redu ispred bine bio njihov sugrađanski band, isto tako mlada ekipa, Extroft koje smo slušali na InMusicu. Svakako pronađite pjesme „Svijet tuđih ljudi“, „Maglu“….

Drugi band koji se pojavio na stageu su bili Kids From The Sky iz susjednih Križevaca. Band od samo dva čovjeka, moram napomenut da je bubnjar odlupao jednu dionicu koja ne spada u pop synth stil samog banda, al svaka mu čast. Dečki imaju album i na Engleskom i na Hrvatskom, rade već godinama, tako da je dobar pop osiguran na ovim prostorima. “Onaj osjećaj“ ste zasigurno čuli na radiju, i počeli fućkat uz stvar, e to su vam ovi dečki.

Onda dolazi Šiza za koje sam isto prvi put čuo na festivalu, vidio sam u publici i prije koncerta dosta majica s natpisom Šiza, pa sam zaključio, ok ovi imaju svoju publiku. Nakon prve stvari bilo mi je jasno zašto, opet dvojac, vrlo interesantna postava, bubanj i bas, reklo bi se da nešto fali, no kod njih taj ritam stroj radi predobro. Imaš osjećaj da je cijeli band tu i baciš oko, njih dvojica, bubanj i bas, ludilo. Ja ih stavio na palylistu.

Nakon njih Šank?!,  jak zagrebački underground punk/hardcore band, koji ostavljaju dušu na pozornicu. Dečki imaju iskustva i to se vidi. Klasičan ZG band koji opisuje, kritizira, punkerski  proziva vladajuću ekipu. Poslušajte samo neke najpoznatije stvari, „Zagreb gori“, „Za kvart“, „100 godina“, „Snobovi“, „Grad je naš“….

Zatim band na kojem sam bio prvi puta tamo negdje krajem ’80 tih na prvom mom koncertu Partibrejkersa u Lapidariju koliko se sjećam, ali bilo je to tak davno da ak je bilo u Kulušiću nemojte mi kaj zamjerit :).  Caneta i Antona i ostatak sam slušao prošle godine u Vintageu i tamo su bili odlični, klupski ko i uvijek, odlični i jaki, pa sam sad jedva čekao da ih čujem i na „velikom“ stageu. Ma ne mogu oni omanut, odsvirali koncert odlično i opet smo čuli i „Kreni prema meni“ , „Mjesečevu kći“, „1000 godina“, „Molitvu“ ,“Hipnotisanu gomilu“ itd.

Kao vrhunac večeri dolazi ekipa koju sam slušao, obožavao i podržavao do Fred Astera, a onda smo se pogubili negdje, ok možda sam i album Bog još podržavao:). Al anegdota s Fred Asterom, taj album sam imao kao demo snimak koji sam dobio od frenda koji je imao bratića, a njegov frend je imao frenda koji je svirao tada u Pipsima pa smo došli do demo snimke. Jaooo  jugić, kazeta, i derii dok zvučnici nisu ispali iz vrata…I da fala Ripperu kaj si odsvirao neke stvari s tog albuma, uživao sam. Fotografski je Ripper bio sigurno najzanimljiviji  taj dan . I da, „kada tata stavi bijeli šal“, je možda njihov najpoznatiji stih, al meni je ovaj najbolji:

„Kad te bace daleko od Save Sljemena

Ti ponesi u džepu samo dva kamena

Prvi ti kaže iz kojeg stižeš plemena

A drugi nek šuti jer šutljiva je sudbina“

Za kraj Vojko V. He, kad već ovdje pišem svašta, ajd da vam napišem kak sam završio na koncertu Djeca! u Tvornici. Naime, kakav jesam ja pročitao Dječaci i reko „kako to“ kako to, pa kaj su se skupili 🙂 i otišao i upoznao odličnu Djecu! 😛

Ok od Dječaka ništa ali Vojko je tu. A kaj reči?! On je majstor onoga što radi i da, može iako kaže da „Ne može“, pa „Mamacita“, itd itd…

VIDIMO SE NA ROCKLIVEU14!