Roman Avdagić
Beogradski bend Gazorpazorp nastupio je 19. travnja 2025. u Malom pogonu zagrebačke Tvornice kulture, gdje su predstavili svoj novi album “Niz reku”.
Prvi put sam ih slušao prije otprilike godinu dana u Attacku (Medika), kada su svirali s bendovima Prototip, Šajzerbiterlemon, Vizelj i Kiklop. Tada sam i upoznao Hali Gali scenu, a Gazorpazorp su mi se odmah urezali u pamćenje i našli mjesto na mojim playlistama.
Ovaj bend definitivno spada među najjače predstavnike beogradske alternativne scene. Dečki sviraju eksplozivan post-punk s elementima noise rocka, stvarajući sirovu, ali i zaraznu buku ritmova i emocija.
Njihove pjesme nose zanimljive, često duboko emotivne tekstove, ponekad melankolične, ponekad buntovne i angažirane.
“I znam da stega umara
Dok pokušavaš da isplivaš
Al’ lakše bude kada shvatiš da
Čitaj mi sa usana, nije kraj”
– “Mahovina”
“Kad sve prođe, nek’ mi ime ne pamte
Ako setiš se mene, ne traži me
Na moj lik nek’ te podseća
Samo senka prozirna
Pusti me da odem
K’o kad lišće opada
Svetlost prelazi u mrak
Tišina dolazi iznutra”
– “Niz reku”
Za kraj, osvrt na koncert bih završio s blagom tugom što nije bilo više ljudi na promociji ovog sjajnog albuma, možda je razlog nezgodan datum, ali sada je na nama da prenesemo riječ (i fotografiju) o njima dalje. Jer to je ono što je zaista bitno!
I još nešto – jedan snažan trenutak s koncerta, kada su se osvrnuli na aktualna događanja u Srbiji. Njihova poruka potpuno prikazuje i moj stav:
“Jedan svet, jedna borba – pumpaj!”
Više Fotografija na Flickru
