Hollywood Vampires: Rock’n’roll između života i smrti

Ovo nije samo bend koji je došao odsvirati stare rock hitove, ovo je Alice Cooper koji je sa sobom poveo vlastiti muzej mrtvih prijatelja — samo što taj muzej ima pojačala, bubnjeve i poprilično glasan razglas.Prvi pravi udarac je “I’m Eighteen”. Cooperov klasik iz 1971. koji i dalje radi bez puno filozofije. Nakon toga ide ono zbog čega su Hollywood Vampires i nastali: pjesme ljudi kojih više nema.Nakon nekoliko pjesama koje je otpjevao Johnny Depp “Venus in Furs” The Velvet Undergrounda i “People Who Died” Jima Carrolla. vokal 

preuzima Joe Perry i pjeva “You Can’t Put Your Arms Round a Memory” Johnnyja Thundersa.I onda kreće zabava.“Livin’ on the Edge”, “Baba O’Riley”, “Roadhouse Blues”, “Heroes”, “Highway to Hell”, “Walk This Way”... Malo Aerosmitha, malo The Whoa, malo Doorsa, malo Bowieja, malo AC/DC-ja. Drugim riječima — ako vam je rock odrastao na vinilu, teško da ćete ostati gladni.Set se pred kraj zaleti u “School’s Out” i “Another Brick in the Wall”, a bis donosi “The Train Kept A-Rollin’” i “Hi Ho Silver Lining”.Alice Cooper je još 1972. osnovao istoimeni klub The Hollywood Vampires u loftu iznad Rainbow Bar & Grilla na Sunset Stripu. Nije to bio klub u koji ste išli po članarinu i besplatno piće. Ideja je bila jednostavnija: tko će najviše popiti i tko će zadnji ostati na nogama.John Lennon. Keith Moon. Harry Nilsson. Micky Dolenz, imena koja danas zvuče kao popis ljudi iz rock’n’roll udžbenika tada su jednostavno sjedila zajedno, pila i radila ono što su ljudi iz tog svijeta tada radili.Problem je što je vrijeme prošlo.Mnogi od njih više nisu ovdje.Kad je Cooper 2012. s Johnnyjem Deppom ponovno pokrenuo Hollywood Vampires, a kasnije im se pridružio Joe Perry, ideja je dobila novi život. Ali meni je najzanimljivije što to nikad nije ispao samo još jedan tribute bend.Jer Cooper ne pjeva o nekim tamo mrtvim rock-zvijezdama.Pjeva o svojim prijateljima.Kad dođe “My Dead Drunk Friends”, teško je ne pomisliti koliko je cijela 

priča zapravo osobna. Cooper je danas u kasnim sedamdesetima i desetljećima je trijezan.

I možda je baš to najbolji način da se objasne Hollywood Vampires. To nije bend koji pokušava vratiti sedamdesete.To je bend koji nam ih na nekoliko sati posudi.I onda ih, kad koncert završi, opet uzme natrag.

P.S. by Roman Avdagić - fotograf

Samo mali dodatak ovom tekstu.

Nažalost, opet nismo dobili FOTO akreditaciju, nego samo press. Kod ovakvih koncerata to je očito postalo normalno. Žao nam je jedino što onda na FOTO portalu, koji je ujedno i glazbeni portal, moramo objavljivati fotografije s mobitela. Nije to ni približno ista razina kvalitete, ali eto – kemijamo s mobitelima! 😁

Znamo da ponekad jednostavno nije moguće osigurati foto akreditaciju i zahvalni smo promoterima što su našem fotografu omogućili ulaz na koncert. Ali iskreno, puno bi nam bilo draže da smo ovaj odličan koncert mogli prikazati i kroz kvalitetne fotografije, onako kako to inače radimo.

Sve je više ovakvih čudnih situacija – od INmusic Festivala koji nam uskraćuje to pravo, i ne samo nama, do Johnnyja Legenda koji je otkazao svo fotkanje praktički pred sam koncert, pa do raznih drugih situacija. Šteta je što je na velikim koncertima fotografiranje postalo takva lutrija.

Mi ćemo se i dalje truditi biti što bolji i, naravno, neće nam promaknuti naši lokalni koncerti. I iskreno, meni osobno ponekad dođe da fotkam samo naše bendove. ❤️

Jer njih naše fotografije vesele. Veliku većinu njih, a i oni cijene ono što radimo. I možda je upravo to na kraju najvažnije.